Као и већина, можда вас је пандемија коронавируса затекла и чини вам се да живите научно-фантастични филм, а не нешто стварно. Међутим, научници (укључујући СЗО) су већ неко време упозоравали да се тако нешто може догодити. У ствари, они су то практично узимали здраво за готово и њихово једино питање било је када ће се то догодити. Питање које би се поставило било би зашто је пандемија била тако предвидљива и изнад свега, ако се тако нешто може поновити.
Научници већ неко време упозоравају да би се то могло догодити
А одговор је да да, може се поновити. Како истиче Рафаел Цантон, портпарол Шпанског друштва за инфективне болести и клиничку микробиологију (СЕИМЦ), није први или други пут да се такав догађај догодио и, према томе, могао би се поновити. На пример, 1918. године „шпански“ грип заразио је трећину светске популације и убио 50 милиона људи. И премда бисмо сада имали више средстава за решавање хитних здравствених ситуација попут ове, постоје и елементи који доприносе њиховом развоју. Као што је објашњено у извештају „Пандемијске ванредне ситуације у глобализованом свету: претње безбедности“, који је објавио Шпански институт за стратешке студије (ИЕЕЕ),Начини живота у данашњем друштву доприносе све већем броју заразних болести и њиховом брзом ширењу.
ВИШЕ ИНФЕКЦИОНИХ БОЛЕСТИ
Подаци су коначни у том погледу, број нових болести у деценији помножен је са четири током последњих 60 година и према извештају СЗО, у једном петогодишњем периоду откривено је више од 1.100 епидемиолошких догађаја. И последњих година, на пример, поред тренутне пандемије Цовид-19, забележила се епидемија еболе у западној Африци, зике у Јужној Америци и куге на Мадагаскару.
ВИШЕ ПОВЕЗАНИ
Све више људи живи у великим градовима и у најсиромашнијим деловима планете, ови велики градови су расли неуредно, са мало ресурса и без хигијенских услова који испуњавају минимум, што ствара савршено легло за продужење болести.
Такође, данас можемо да пређемо из једног дела света у други за само неколико сати. А та лакоћа и брзина у транспорту људи и животиња (а са њима и вируса) фаворизује то што је, како др. Кантон потврђује, пренос микроорганизама много бржи него што је био раније и да ризик од пандемија је већа.
ЗЛОУПОТРЕБЕНО ОКРУЖЕЊЕ
А ако ово није било довољно, климатске промене такође играју улогу. Као што објашњава Рафаел Цантон, постоје заразне болести које се преносе преко комараца и других артропода; климатске промене могу их подстаћи да промене своја станишта и као последица тога, шире болести са једног места на друго. Дакле, климатске промене погодују ширењу одређених заразних болести тропског порекла, посебно оних које преносе комарци; тако да би се болести попут зике и денге могле на крају проширити у Европи, Сједињеним Државама и Канади. Поред тога, постоје подаци који сугеришу да постоје неки микроорганизми (као што је цандида аурис) који би могли бити последица климатских промена које доживљавамо.
Са своје стране, све мањи биодиверзитет такође игра важну улогу, јер је, како је показало неколико студија, повезан са већим ширењем заразних болести. Уочено је да су врсте које обично нестају из екосистема оне врсте које су мање подложне скривању вируса или заразних микроорганизама. Напротив, они који опстају су они који најефикасније преносе и шире болест. Резултат је да се проценат врста носача повећава, а то заузврат повећава могућност заразе.
БОЉЕ ПРИПРЕМЕНИ САД ОД НЕКАД?
У принципу, сада смо боље припремљени за суочавање са пандемијама него пре неколико година када су преплавиле становништво. Међутим, Глобални одбор за праћење спремности (ГПМБ), независни надзорни орган који обезбеђује спремност за глобалне здравствене кризе, приметио је у извештају да нисмо били спремни да се позабавимо нечим сличним овоме. Нешто на шта је СЗО такође истакла у документу од пре само шест месеци у којем је, поред упозорења на ризик од пандемије, истакла да многе лекције и препоруке проистекле из претходних ванредних ситуација нису примењене или пуштене у рад.
Уз ово, мора се додати да масовна употреба одређених антибиотика и антивируса може узроковати мутацију и отпорност бактерија и вируса, чинећи борбу против њих много тежом.
ДА ЛИ ЋЕ СЕ ЦОВИД-19 ВРАТИТИ?
А ако је могуће да претрпимо још једну пандемију, да ли би се Цовид-19 могао вратити? Рафаел Цантон објашњава да не знамо да ли ће се вратити следеће године. Имамо ранији пример, САРС-ЦоВ коронавирус, који је потпуно нестао и није поново пронађен; па би и ово могло нестати. Ако се Цовид-19 поново појави, имуни одговор људи који су били у контакту са вирусом спречиће његово поновно ширење на начин који смо видели сада.
